Zoran Teofilović: Bosanac u Ameriki

Bikulja vs. Kruško

Generalno gledajući Kruško je, da kucnem u drvo, bijo dobroga zdravlja. Dobro, im’o je i on “šlauf” il’ birbauh što bi rekli naši vječni enemis – švabe. Prekomjerna količina ispijene žešće i apsolutna apstinencija od bilo kakog bavljenja sportom učinili su svoje. Nekad zažiga u krstima, nekad pluća oće da se odvale i oči iskaču, nekad srce k’o preskoči malo i znojovi krenu od tabana pa poviš niz slabine al’ nije to Krušku puno tangiralo. Kaki ! Im’o bi običaj reć :

– Jaka sam ja volina, neće mene !!!

U stvari istina je bila malo drugačija. Poput mnogijeh svojih zemljaka Kruško nije volio ić’ para bolnice na preglede. U njegovom zavičaju se dokturu išlo baš ono pred odapinjanje kad više ni laserske tehnologije i najnovija dostignuća na polju savremene medicine ne pomažu.

Jedared Krušku onako baš kurvanjski opako zaboli zub. Dur’o ti on jarane jedno tri četri dana, ćutio, turo kaladonta na rupu, stavlj’o bjelog luka, trljo po labrnji prvo crnim pa ondak bjelim vinom i sve to k’o šlag na kraju zaljev’o mehkom rakijom da utrne. Utrne to malo, al kada brlja popusti zaboli bolan jos više a Kruško samo škrguce i mameni po kući. Peti dan Kruško reče sudbonosno DA i vako prozbori svojoj voljenoj : ” Ženo, ojtra moram poranit zubaru, zovi onu malu iz Gra’ova da mi prevodi “

Što Kruško naredi tako i bi. Neđe oko devetke Kruško se nađe sa malom from Grahovo i uđoše u čekaonicu. Svi se smiju , svi ljubezni, samo se kesere i viču O.K. Mala uze formulare i pođe ispitivat nateklog Krušku. Ime, Prezime, SSN, zanimanje, adresa i ostale generalije išle su dosta glatko, hau ever, kad pređoše na drugi dio nastadoše pizdarije.

GRA’OVKA: Kad ste posljednji put čistili zube?

KRUŠKO: ??? ( Jebote, misli se Kruško u sebi, Kako crno čišćenje? )

U stvari Kruško nikad zaomprave nije bijo kod zubara. U njegovom kraju kad zub zaboli odeš kod čo’eka. U zavičaju neko veze gomblene, neko skuplja salvete, neko kamena s ramena, a neko pak odluči da vadi zube ljudima. Tako je u susjednom selu bijo jedan Brko što je čuda činio sa kljestima. Taj kad u svojoj štali uvati zub, govno izlazi namprecac. I tog jesenjeg predvečerja Kruško se obreo pred Brkinom kućom. Nakon kraćeg razgovora krenuše put ordinacije, ups čedoh reć put štale. U štali mrak samo Bikulja junica jauče jer se najela nakog mela pa se nampumpala ko krava. Leži nako u štali digla sve četiri i ruči. Brko prvo Kruški dade anestenziju. Kad Kruško skroz ispi politru prepečenice, Brko zavrnu rukave i uze klješta I poduhvati kvarni zub. Bijo je Kruško jaka momčina, al’ je u jaukanju uskoro nadjeb’o i Bikulju. Na momente se nije moglo razaznati ko to u stvari arlauče, Kruško ili Bikulja.

KRUSKO: Napiši der da nisam im’o osiguranje, pa sam preskočio par tojih čišćenja.

GRA’OVKA: OK, Koliko puta na dan perete zube?

KRUŠKO: ( Gleda u malu ko sablazan)
Čuo je Kruško dosta o njojzi. Jes da joj ćaća diže dobre pare i da može dobro popit, pa samim tim nemere bit loš da ga jebeš, al’ nesretan jado sa njom. Vidi joj frizure sve ko oni što se drogiraju tambletama i tantoviraju po tjelu. Kruško bi se dao okladit da ona ima jedan tantun poviš guzice. I vidi joj samo one alke u nozdrvi, k’o Bikulja iz Brkine štale.
Jes’ da mala završava medicinu sve sa odličnim na jesen, al’ ruku na srce zapad joj je mozak ispijo. Šteta, da je malo pametnija mogla bi se dobro udat za kakog našeg momčinu sa konstrakšn. Tamo ima lijepijeh sve od brda odvaljeni. Misli tako Kruško, pogled mu odluto nedje u zavičaj i zaboravio čoek na pitanje. Sve u mislima olajava malu a ona gleda u Krušku i pita se šta mu je. Mora da su bolovi nepodnošljivi čim pravi nake grimase, pomisli mala graovka i nako se indiskretno nakašlja što našeg junaka vrati ponovo u javu.

KRUŠKO: a kolko se prosječno zubi peru na dan?

GRA’OVKA: Pa u principu poslije svakog jela, odnosno kad se ujutro ustane i pred spavanje.

KRUŠKO: ( A jebote, pa jel’ ti ljudi išta drugo rade osim pranja zubiju, meni jedna pasta traje i po godinu dana).

KRUŠKO: ” Napiši dva do tri puta.”

GRA’OVKA: OK. Recite mi sad da li redovno “flosate” zube?

KRUŠKO: ( Gleda blijedo)

GRA’OVKA: Znate ono uzmete komad konca pa laganim pokretima provlačite između zuba?

KRUSKO: Aaaaa to!
( A čuo je Kruško od jednog svog jarana, da je jadnica malo i zastranjala. Da se emancinpirala i fenizirala ili kako se to već kaže, a jednoč se , tvrde očevidci, ljubakala s svojijem spolom. Sta ćes, misli se Kruško, udje šejtan u tijelo i nema povratka. Đaba, i strave ne pomažu kad se saljevaju.).

KRUŠKO: “Napiši da ja to ne radim. Nema se kad.”

GRA’OVKA: Da li konzumirate alkohol i koliko dnevno pijete?

KRUŠKO: ( Eh, sad smo na mom terenu. Al’ čekaj malo. Šta sad da kažem. Trebam li se falit il’ opet lagat. Jebiga, ne vole ovi amerikenjci pijančenje. Reću da konzumiram, al’ šta da kažem koliko. U stvari koje mjere da upotrijebim, čaša, bokalić, litra, dvoguza, galon?

KRUŠKO: Ma popijem ponekad čašu dvije vina, reče Kruško i pocrveni od stida.

GRA’OVKA: Da li upražnjavate seks i koliko ste seksualno aktivni?

KRUŠKO: E jebiga, mala jel’ ti to mene zajebavaš. Šta se koga tiče šta ja radim sa svojom ženom. Šta se to tiče zubara, Oćel’ on meni vadit zube ili pregledat onu stvar. Jebem ti ‘vaku zemlju. Pa šta je ovo ?

GRA’OVKA: Gospodine Kruško, smirite se, samo sam pročitala pitanje….

KRUŠKO: Ma šta si ti pročitala? Šta se ti javljaš? Vidi na šta ličiš. I ko te dovede ovdje da me ispituvaš k’o FBI I CIA zajedno. Progonite nas poštene građane, a šurujete sa bjelosvjetskim lopužama i Rusima. Ja sam doš’o ovdje zub izvadit, a ne polagat malu maturu!

GRA’OVKA: Gospodine!

KRUŠKO: Ma nemoj ti tu meni gospodine. Nisam ja niki gospodin. Ja sam radnička klasa. Dosta je meni ovijeh kapitalističkih sranja. Vi ste nas posvađali i zavadili. Nahuškali jedne na druge pa da nas poslje exploatišete. Misliš ti da ja ne znam za novi svjeski poredak. Misliš ti da ja ne znam za masonske lože. Jebaće naš Evro vaš Dolar, oće oće. Oooo, Brko đe si sad sunce ti jebem? Šta nam uradiše? Što nas zavadiše, Brko brate?