Oralna praksija podrazumeva voljnu mišićnu aktivnost govornog aparata ( jezika, usana, obraza, nepca-mekog i tvrdog, čeljusti).

Da bi dete pravilno artikulisalo (izgovaralo) glasove, neophodan preduslov je zrela i razvijena oralna praksija. Sazrevanje oralne praksije dešava se postepeno, kao i sazrevanje celokupne muskulature.

Ukoliko postoji hipotonija, tj. snižen tonus oralne muskulature, često je osim nepravilnog izgovora prisutna i pojačana salivacija (pojačano lučenje pljuvačke), pokreti artikulatora su neprecizni, dete ne uspeva da adekvatno upotrebi govorne organe, te je stoga korisno raditi vežbe oralne praksije. Takođe, prisutnost hipertonije utiče na praksiju govornih organa.

Vežbe koje se koriste višestruko su korisne, jer osim osvešćavanja govornog aparata i njegove pravilne upotrebe služe i za poboljšanje mišićnog tonusa orofacijalne regije, te samim tim i pravilnijeg izgovora glasova. Posle logopedske dijagnostike, gde logoped utvrdi stepen dispraksije (nemogućnost izvođenja voljnih ciljanih pokreta), daju se vežbe za sazrevanje i osamostaljivanje orofacijalne regije.

Važno je da se napomene, da uz nezrelu oralnu praksiju veoma često ide i nezrela grafomotorna spretnost ili spretnost u formiranju grafema (slova), rezultat toga je nespretan rukopis, neuredan, narušene lineacije i prostorne orijentacije i raspoređenosti na hartiji. Oralna praksija, kao i grafomotorna spretnost procenjuju se u ranom uzrastu, mnogo pre polaska u školu. Redovnom vežbom i koordinacijom sa logopedom uspešno se eliminišu ova odstupanja.

Ukoliko smatrate da je vama ili vašem djetetu neophodan logopedski tretman, pregled možete zakazati putem broja telefona +387 66 987 516.