Prema DSM-V, selektivni mutizam je poremećaj tipičan za detinjstvo, koji se ispoljava kao nemogućnost da se govori u situacijama u kojima se očekuje komunikacija.

Konkretno, osoba trpi konstantan neuspeh u pokušajima da govori u određenim društvenim situacijama gde postoji očekivanje da se govori (Američka psihijatrijska asocijacija, 2013).

Da bi se dijagnostikovao selektivni mutizam potrebno je da se isključi mogućnost da osoba ne poznaje jezik na kojem se govori ili da je jednostavno prisutan nedostatak znanja o temi o kojoj se govori. Mora, takođe, biti dokazano da selektivni mutizam traje više od mesec i da ima štetan uticaj na aktivnosti u školi ili na poslu.

Mora biti dokazano i da nisu prisutni komunikacioni poremećaji kao što je mucanje ili neki od psihotičnih poremećaja, bilingvizam.

Dijagnoza se postavlja kroz timsku obradu logopeda, psihijatra, psihologa, vaspitača, te iscrpne porodične anamneze. Manifestacija kliničke slike mutizma kreće se od blagih simptoma kao što je izbegavanje komunikacije, koji nestaju posle uspostavljanja poverenja prema sagovorniku, do ekstremnih slučajeva gde dolazi do potpune blokade komunikacije prema okolini.

Terapija uključuje intenzivan rad sa psihologom, muzikoterapiju, rad sa defektologom, te po potrebi sa psihijatrom ukoliko je uključena medikamentna terapija.

Ukoliko smatrate da je vama ili vašem djetetu neophodan logopedski tretman, pregled možete zakazati putem broja telefona +387 66 987 516.