Džabaleban: Ruski sendvič i Zdravko Čolić

Nedjelja je. Sam sam kod kuće i tek večeras dok sam pripremao paprike za večeru sinu mi, pa sutra je ponedjeljak, a nisam napisao članak za kolumnu. Evo jedan nabrzaka… Hmm… koliko je sramota biti bez para u društvu? Znaš ono svi smo kao nešto dobri, nije problem, ljudi smo al taj šugavi osjećaj da nigdje nisi prist’o bez „podmazivke“ jednostavno je ukorijenjen u našem društvu. Stara narodna kaže „kriza na vrata, ljubav kroz prozor“. A šta da radi mlad čovjek u ovakvoj sredini kad mu u džepu utanji?

Prvo redukuje svoje navike,

Počevši ujutro, ustane što kasnije da preskoči doručak, umije se hladnom vodom da ne troši struju, opere zube smanjenom količinom paste na četkici ili stavi sapun, ili ništa, možda i ne opere zube. Zatim kao nešto treba jesti, takozvani „brunch“ kod amera je to doručak i ručak ujednom (breakfast + lunch) A za brunch uzme ruski sendvič. A šta je to? To su dvije tanke šnite hljeba i još jedna između kao fil. Čist primjer kozmopolitizma, ruski sendvič za brunch.
Dok sam studirao u Banja Luci kolega mi pričao da je neki lik preživio vikend (petak subota nedjelja) samo na šećeru i vodi. Lik je ležao u krevetu tri dana da smanji fizičku aktivnost i potrebu za kalorijama. Inače student medicine je u pitanju.

Ok poslije gozbe, dolazi na red nekakav rad, naravno ne fizički zahtjevan jer bi se izvjesne kalorije mogle potrošiti. Inače, nezaposlenost ili zaposlenost u našem gradu otprilike dodje na isto. Ako si zaposlen, nisi dužan dobiti platu, jer je ….eto tako kako jeste. Čuo sam da su neki dobili platu 250 KM radeći mjesec dana u Tropiku. Ako je to istina, onda zaista živimo u robovlasničkom društvu. Možda ti zvuči dovoljno ako po tvojoj računici mjesec traje 12 dana. Neko će reći pa dobro je išta nego ništa. Takvima treba još više smanjiti platu, recimo na 150 KM da imaju manje briga kako ih potrošiti. Ili je možda bolje raditi samo za hranu? Dobro je, živa glava, nedo Bog većeg zla. Po nekim stručnim procjenama potrošačka korpa za odraslu osobu u RS iznosi 430 – 450 KM, a to znači da se podmire osnovne životne potrebe bez da se štedi na sebi. Uzevši u obzir situaciju u našoj maloj crnoj rupi, koliko ljudi radi i koliko ih dobiva primanja, kad pogledaš naveče koliko ljudi ima prosto se zapitaš da nije u pitanju neki novi pravac umjetnosti. Recimo „umjetnost napinjanja“ ili „stoičkog preživljavanja“ Ali tu su gastarbajteri. Otvori se srce pijanom bosancu kad dođe sa trulog zapada, nostalgija smrtonosna bolest. Kad vide ove naše „mrtvace“ sažale se i kažu evo 10 eura. I oni crnče tamo, fakat, kažu lako je vama ležat i čekat da pane s neba. Nažalost, ne pada s neba, zaista. Ne pada, uopšte. Ne pada od ’92.

Al tu je i onaj ljudski ponos, neću da pokažem da nemam, preživjeću, biće bolje. Neću izlaziti u grad, prestajem pušiti, snebivanja kad trebaš popiti piće, a nemaš za turu, iako ti se to piće i ne pije, iako ne znaš zašto uopšte sjediš tu i šta bi pričao sa tim ljudima, „napinjačima“. Nije svima isto, nekima je dobro, štaviše super po pitanju novca, ali njih more druge brige. Zašto u Brodu nema ovo-ono, zašto su ljudi pasivni, zašto nema dešavanja, zašto je konobar neljubazan, zašto nigdje ne mogu popiti 12 vrsta tople čokolade, itd. Svako ima svoje muke. Valjda.

A tu je i depra. Vreba kao pauk. Crne misli marširaju u ešalonima. „sedam dana sam i gore i dole, potraži me“
Op! Curik!U redu počeo sam preterivati sa socijalom, a reko sam da vam neću pričati priče o babarogama, već samo tepati.

Zapostavio sam našeg glavnog junaka. Gdje je on sad? Već je 6 sati predveče. Šta je radio do sad? Sigurno je opet džabalebario naprazno. Treba opet nešto jesti. Hmm, mogao bi kod familije nenajavljeno ili da pojede ostatke od ručka i bude svojevrsni primjer štedljivosti u lokalnoj zajednici. Ova prethodna varijanta je primamljiva iz više razloga: Prvo, uvodi stanovite promjene u jelovniku, pridonosi faktoru socijalizacije, jer će se malo maknuti iz stana i družiti s ljudima i usput prošetati i nadisati svježeg O dva.

Kad dođe kući, oko 8 ili pola 9. naravno ne sprema se za grada, jer je to out of fashion, izlazi pred monitor i kuca dablju dablju dablju tačka bosanskibrod tačka info (ili ode na bookmark ko svak normalan) i pogleda naš grad iz jednog drugog ugla. Pljune nešto na forumu. Malo džabalebari. Vidi da je već kasno i da je jedini na forumu. Sjeti se one „ko zadnji magarac“

Ok. Poslije kiše sunce, kapne neki dinar, smajli je na licu i idemo opet. Kako kaže ona stara „Gdje ste p**ke stig’o Zdravko Čolić!“

Udri brigu na veselje. Nikom nije lepše neg je nam! Jel neko naučio nešto iz ovoga?
Ja jesam, ne piši tekst za sutra pet do dvanest.

Ajd živ’li! Biće bolje.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.